Сироче – Милица Зорић

Description

Ауторка о роману:

Роман Сироче je мој првенац. У њему су представљена два паралелна приповедна тока: један који прати судбину два кључна лика, Олге и Милана, и други који је везан за митологију три народа – Влаха, Срба из Босне и Либурна. Временска раван романа се протеже између два рата и траје до послератног периода старе Југославије. Место дешавања радње се протеже од Неготинске крајине, преко Босне, па до Истре, Бора, Земуна и Топчидера.

У роману сви ликови проговарају из 3. лица, само је једном лику, Олгици, дато да проговори у 1. лицу. Она никада не стари и константно има девет година у роману. У књизи су дати обичаји и веровања Влаха, древне Босне и Јадрана. Морам нагласити да је демонолошки (митолошки) систем у роману ауторска фикција и немам никаквих претензија да одражавам аутентичан влашки демонолошки систем, као ни демонологију Срба из Босанске крајине, нити митологију и веровања Либурна. У расветљавању језичких и митолошких препрека помогли су ми госпођа Биљана Сикимић, научна саветница Балканолошког института Сануа, и свештеник Бојан Aлександровић, парох малајнички.

Жанровски ово је историјска драма са митолошком подлогом, са психолошки и социјално изнијансираним ликовима. Главна јунакиња је остала у деветој години сироче и пробија се кроз сурови живот. Малтретирана је и злостављана, а премештај из града у сеоску среду јој јако тешко пада и због обичаја на које није навикла. Удају је за ратног капетана Милана, који је психолошки подељена линост због последица преживљеног у рату (жена и ћерка су му убијене). Бег и спас налази у алкохолу и своју муку и тугу утапа у доброј капљици. Олга је малтретирана и злостављана и у браку за који је веровала да ће бити нешто сасвим друго.

Поред рата и последица рата у роману, у другом приповедном току дат је и небески рат три натприродне силе, божанства, које се свака боре за примат и једнако бивају мучене љубомором и страстима, као и људи. Сваки од главних ликова има и своју небеску заштитницу: Милана штити Црна краљица, древна натприродна сила Босне, Олгу штити Мума Падури као једна од водећих сила влашке митологије, а средњег Олгиног и Милановог сина штити Латра као најзаступљенија богиња Либурна.

Уз влашки језик и културу влашког народа која пре није била у нашој литератури у роману је специфична и архитектоника дела која држи пажњу читалаца до самог трагичног краја.

Милица Зорић

5% од продаје књиге аутор и издавач донирају дому за децу и омладину ,,Станко Пауновић” у Неготину